Шта значи прво Трампово путовање у иностранство?

22.05.2017

Прво Трампово путовање, као Председника Сједињених држава, почело је 19. маја. Он ће посетити Саудијску Арабију, Израел, Ватикан, и учествовати на самиту НАТО у Бриселу,  састати са лидерима земаља Г7 на Сицилији. Током своје прве иностране турнеје, 45. амерички председник ће посетити два светска региона, три центра светских религија, два вечита града и четири престонице. Пут ће трајати осам дана. Трамп ће учествовати на четири међународна самита и састаће се са скоро свим лидерима земаља које Сједињене државе сматрају кључним савезницима. Русија није укључена.

Мека и Мека-центричне вође

Прва земља у коју су послали Доналда Трампа је Саудијска Арабија. Током посете, он ће се састати са краљем Салман бин Абдул-Азиз Ал Саудом. Амерички председник је стигао тамо 19. маја. Трамп је 20. маја присуствовао самиту Савета за сарадњу шефова држава Персијског залива (организација која обједињује Саудијску Арабију, Катар, Уједињене арапске емирате, Бахреин, Кувајт и Оман), а данас амерички председник треба да се обрати лидерима арапских и исламских држава у Ријаду, у оквиру Светског америчко-исламског форума.

Најновији догађај би требало да демонстрира моћ, снагу и утицај Саудијског краљевства у Исламском свету и да убеди америчке колеге који су донели праву одлуку када су се определили за Саудијце.

Ову чињеницу потврђује не само Трампова посета. Амерички медији су 13. маја известили да Сједињене државе планирају да опскрбе Саудијску Арабију оружјем у вредности од 100 милијарди долара. Важно је подсетити да је прва станица блискоисточне турнеје новог америчког секретара за одбрану Џејмса Матиса, такође, била Саудијска Арабија.
"Саудијска Арабија је чувар два света града Ислама и ту ћемо почети да се градимо нове основе за сарадњу и узајамну помоћ, са нашим муслиманским савезницима у борби против екстремизма, тероризма и насиља", рекао је 4. маја амерички председник, говорећи поводом проглашења његове уредбе о заштити верских слобода.

Амерички председник као да је заборавио да је 2011. године Саудијце назвао највећим спонзором тероризма у свету, а током предизборне кампање на видело су изашла и сазнања о томе да су грађани ове државе уплетени у финансирање изборне кампање Хилари Клинтон. Истовремено, упркос Трамповим изјавама да су Саудијци напали куле близнакиње током напада 11. септембра 2001. године, Саудијска Арабија се није појавила на листи седам арапских земаља, чијим је грађанима у јануару 2017. забрањен улазак у Сједињене државе.

Трампову анти-асадовску реторику не треба узимати здраво за готово. Дакле, Вашингтон пост извештава да је у августу 2015. године, Трамп регистровао осам фирми у хотелској индустрији у Саудијској Арабији. Лобиста Саудијаца, Марк Ламкин, као и фирма BGR Group, који заступају интересе саудијске владе, "инвестирали" су у Трампову кампању.

Саудијска Арабија – проверавање стварности

Председниковање Барака Обаме, а посебно његове последње године, Саудијци сматрају не тако добрим по њих. Прво су Сједињене државе подржале "Арапско пролеће", а оно је отворило нове могућности за Саудијско царство у Либији и Сирији и, истовремено покренуло процесе дестабилизације у Бахреину и Јемену. Саудијци су успели да уведу своје трупе у Бахреин и не дозволе шиитској већини да збаци сунитског краља, што би преоријентисало ову државу, произвођача нафте савезу са Ираном. Исто је и са Јеменом. Након два пуча, Саудијска Арабија је ушла у грађански рат у 2015. години, из којих ни данас не може да изађе часно.

Трампа редовно дезинформишу о стварној политици Саудијске Арабије, и то обе доминантне групе доносиоца одлука - про-саудијски Савет за спољне послове и анти-саудијски неоконзервативци. Он би требало да провери стање ствари, како би имао свој став о овом контроверзном питању.

Израелци – савезници и пријатељи

Следећа тачка на Трамповој турнеји је Израел. Тамо амерички председник стиже данас, 22. маја Што се тиче јеврејске државе, Трамп остаје веран својим предизборним обећањима. И, мада никад није пребачена резиденција америчког амбасадора из Тел Авива у Јерусалим, подршка Израелу је постала једна од тачака доктрине спољне политике нове америчке администрације.

Трамп је заиста изјавио да жели да реши палестинско питање. Међутим, скоро сви амерички председници желео исто, али нико не успева.

Друга могућа тема сусрета Трампа и Нетанјахуа је Сирија. Предложени Астана формат преговора и зоне де-ескалације, не подразумевају учешће Израела, нити Саудијске Арабије у решавању сиријске кризе. Али, положај Израела је у овоме бољи него положај Саудијаца. После састанка са Доналдом Трампом, 10. маја, руски министар спољних послова, Сергеј Лавров,  споменуо је посебне интересе Сједињених држава у Јужној Сирији - а то је управо граница са Израелом, где Тел Авив чини све да заустави сиријску војску и Хезболах милицију.

Посета Израелу је неопходна председнику Сједињених држава због домаћих политичких разлога. Пре свега због жеље да придобије подршку утицајног израелског лобија.

Рим и његов Папа

Амерички председник 24. маја има заказан пријем код Папе. Избор ове тачке путовања је био под утицајем још једног питања домаће политике. Према италијанском листу Ла Стампа, припреме за састанак са Папом, почела је неколико месеци пре Трампове турнеје по иностранству.

Историја односа између Папе Фрање и Председника Трамп се тешко може назвати задовољавајућом. Током своје кампање, ексцентрични милијардер је чак описао као "срамну" Папину изјаву, којом је преиспитивао његову оданост хришћанској доктрини.

Папа Фрања је у више наврата критиковао Трампов став о ограничењавању миграције из Мексика, који насељавају углавном католици. Истовремено, католичка заједница у Сједињеним државама је ослонац традиционалних вредности, које Трамп подржава. Ово је најбројнија вероиспосвест у Сједињеним државама и броји више од 70 милиона људи у својим редовима.

Једна од главних теза како Трампа-кандидата, тако и Трампа-председника је заштита Хришћана од прогона, пре свега у Исламском свету.

Самит НАТО

Трамп ће 25. маја присуствовати самиту НАТО, на коме ће присуствовати шефова држава и влада. Европским делом турнеје ће доминирати европски дневни ред.

Према информацијама које су процуреле до штампе, највероватнији дневни ред НАТО самита у Бриселу ће обухватити питања о проширеном америчком присуству у Европи (имплементација одлука донетих на претходном Варшавском самиту у јулу 2016. године) и одвраћање Русије од деловања. Питање повећања удела европских земаља у финансирању НАТО и са тим повезано јачање европске компоненте НАТО ће, такође, бити покренуто. До сада, осим Сједињених држава, 2% БДП за војну потрошњу НАТО (укључујући куповину америчке војне опреме), издвајају Британија, Грчка, Пољска и "моћна" Естонија.

Трамп неће пропустити прилику да финансијски терет пребаци на европске савезнике.

Г7

Трамп ће 26. маја доћи на Сицилију, на састанак лидера групе Г7.

Као и што се тиче могућих исхода самита у Бриселу ни овде неће бити ничег посебног.

Значајно је да је по први пут Северноатлантски савез одбио да објави декларацију којом би се истакли главне приоритети овог војног савеза након самита. Како објављује америчко издање часописа Foreign Policy, према његовим изворима, главни разлог је страх да "Трамп то не воли".

Трамп је познат по својим антипатијама према ЕУ. Али, ствари нису стигле до тога да добију неки облик. Те ће састанак Г7 бити више први корак ка упознавању. Много тога зависи и од психолошког понашања лидера Г7 лидера. У Трамповом случају, то је важан аспект.

Састанак у Таормини

Слично ситуацији са самитом Г7 самиту, биће и састанак који ће се одржати 26. и 27. маја у граду Таормина на острву Сицилија. Према званичним информацијама, лидери Сједињених држава, Канаде, Јапана, Италије, Француске, Немачке и Велике Британије, требало би да разговарају о међународној безбедности, одрживом економском, друштвеном развоју, животној средине, превазилажењу неједнакости и проблемима узрокованим технолошким развојем до  фундаментално нове фазе, такозване следеће револуције производње - Следећа производна револуција.

Овде се може догодити да Италија покрене тему анти-рускоих санкција, јер је ова држава много угроженија него остале. Али је мало вероватно да ће питање ће бити правилно разматрано због његове сложене природе. Америчка мочвара није учинила ништа како би се спречило било шта слично.

Популизам из Мочваре

Зарад превазилажења отпора елита са којим се амерички председник суочио, да догура до првих 120 дана на власти, он би морао да усвоји традиционалну републиканску политику у многим смеровима (отуда фокус на Блиски исток, на реанимацију савеза са Израелом и Саудијском Арабијом, подршка НАТО пакту), да докаже своју ефикасност, и такође, да буде опрезан у вези са Русијом.

Чини се да је Трамп наставља своју предизборну кампању, али је прво требало да освоји гласове електора, а сада треба да придобије подршку супротне стране – политичке елите из Мочваре.