БЕЗБЕДНОСНА СИТУАЦИЈА У СРБИЈИ

06.04.2017

Пишући овај текст, покушаћу да дам одговор на питање да ли је и у коликој мери Србија данас безбедна земља, које су претње са којима је суочена и које мере треба предузети да би се безбедност земље и грађана повећала до задовољавајућег нивоа.

Природа изазова, ризика и претњи се драстично променила након слома Совјетског Савеза и тријумфа неолибералног капитализма чији су носилац Сједињене државе и НАТО савез. Иако не треба одбацити војне претње по безбедност наше земље, чињеница је да оне више нису на врху приоритета. Глобални тероризам, велика мигрантска криза и утицај страних обавештајних служби на процесе у Републици Србији су изазови који су заузели примат у односу на класичне војне претње.

О стању у Србији

У најширем политичком смислу, тероризам је назив за метод политичке борбе за који је карактеристична систематска употреба насиља ради застрашивања противника и сламања његовог отпора. Циљ тероризма није велики број убијених или причињавање ненадокнадиве материјалне штете, већ ширење страха у смислу да грађани осете да нису у потпуности безбедни. Терористички напади у Француској, Немачкој, Великој Британији и , последњи у Русији, нам показују да чак ни најмоћније светске државе не могу својим грађанима да гарантују апсолутну безбедност. Србија,у скорашње време, на срећу, није била погођена овом врстом претњи, што нам не гарантује да неће бити у наредном периоду. Сведоци смо претњи бошњачких вахабија са обе стране Дрине, као и претњи које нам долазе из покрајине Косово и Метохија,  Македоније и Албаније.

Албански тероризам на Косову и Метохији, као и у општинама на југу Србије (Прешево, Бујановац и Медвеђа), повезан је са разноразним облицима организованог криминала, пре свега илегалном трговином дроге, представља сталну опасност за безбедност грађана и политичку стабилност не само наше земље, већ и других држава у региону. Носиоци таквог деловања имају за циљ да обезбеде легализацију својих криминалних активности и стеченог богатства, те да издејствују стварање Велике Албаније, као заокруженог албанског етничког простора.

Доласком међународних снага на КиМ извршена је дезинтеграција и формална демилитаризација ОВК, али ова организација до данас није прекинула своје деловање. Они су своје активности преусмерили на политички план, кроз партије Демократске партије Косова и Алијансу за Будућност Косова, а око 10.000 припадника обухваћено је трансформацијом ОВК у Косовски заштитни корпус (КЗК) и Косовску полицијску службу (КПС). С обзиром да до оживљавања косовске привреде није дошло, велики број терориста је наставио да се бави насиљем и организованим криминалом.

 Скорашњи упад терориста у Куманово, на граници са нашом земљом, је пример да се претње могу и радикализовати. Опште нам је познато да се поједине албанске структуре неће либити да изведу терористичке нападе у циљу провоцирања одговора власти, који се касније представља као полицијска или војна бруталност. Рат на КиМ, у Прешевској долини и Македонији нам пружа доказе за то. Бошњачки екстремисти, са друге стране, позивају на укидање Републике Српске и стварање унитарне Босне и Херцеговине, супротно Дејтонском споразуму. 

Велики талас избеглица је, такође, проблем са којим се сусрећу балканске и европске земље, па и Србија. Хумани приступ проблему избеглица за сада је дао добре резултате, те није било већих инцидената. Међутим, чињеница је да међу мигрантима има и оних који су прошли ратишта у Сирији и Ираку, а они могу потенцијално представљати проблем за безбедност наше земље. За сада није познат број оних који намеравају да се трајно преселе у нашу земљу, а претпоставља се да тај број није велики. У случају већег пресељења избеглица у Србију, угрожена би била социјетална безбедност земље, односно претња по национални идентитет. У Србији већ више деценија влада „бела куга“, а чињеница је да становници Блиског истока имају много већи природни прираштај него што је то случај код нас. 

Што се тиче утицаја страних обавештајних служби на процесе у Србији, индикативна је студија Војно-безбедносне агенције (ВБА) да у Србији има око 500 грађана (српских држављана) који сарађују са страним обавештајцима, а процењује се да их има барем неколико пута више. Сарадња се одвија најчешће кроз финансирање невладиних организација за људска права, политичких покрета, хуманитарних организација, а постоје индиције да су чак поједини медији, заправо, стране агентуре (Радио Слободна Европа, Глас Америке, итд.) Рушења неподобних режима у СР Југославији 5.октобра, Украјини на тргу Мајдан, као и арапских пролећа, су најчешће до детаља организовани под маском заштите људских права, борбе за демократију и слободу (у многим случајевима постоје и објективна кршења људских права од стране режима). Крајњи циљ рушења оваквих режима је геополитичко сврставање земаља на атлантску страну, као и велики економски интереси мултинационалних корпорација и банака.

О председничким изборима у Србији

У Србији су недавно одржани председнички избори. Победио је представник владајуће коалиције Александар Вучић. Изборну трку обележила је велика цензура штампе и телевизија са националном фреквенцијом и других медија. Упркос томе, опозиција је своју кампању засновала на друштвеним мрежама, што је корисницима истих давало нереалну слику о подршци опозиционим кандидатима. Бивши премијер, а садашњи председник је тријумфовао са више од 50 процената гласова, што значи да се неће ићи у други круг и поновно гласање. Упркос благим приговорима опозиције, чињеница је да већих изборних неправилности није било. Дан након изборног гласања у Београду, а и у већим градовима Србије организоване су протесне шетње, махом студентске популације. Бесни због тренутне ситуације у земљи, као и личног анимозитета према Александру Вућићу, на друштвеним мрежама су се појавиле претње да се спрема нови 5. октобар и да ће Вучић проћи као Слободан Милошевић. За сада се опозициони кандидати нису прикључивали протестима, али су протесте подржали, уз протоколаран позив да се студенти не служе насиљем. Тог првог дана дошло је до великог скандала, када су испред Народне скупштине поскидане слике убијених цивила и војника током рата на Косову и Метохији. У току су полемике да ли су то урадили учесници протеста или убачени људи од стране власти.

Протести, сами по себи, нису и не смеју бити негативна појава у демократској земљи. Међутим, не мали позив на насилну промену власти, упркос изборном резултату, јесте забрињавајући. Демонстранти највише критикују цензуру, а заборављају невиђену медијску цензуру не тако давних америчких избора. Све највеће медијске куће у Сједињеним државама су се здушно трудиле да Доналд Трамп не постане председник, међутим народ је гласао другачије (неки кажу због електорског изборног система). Праве и реалне демократије за коју се демонстранти залажу нема ни у земљи која демократију извози, па је мала вероватноћа да једна мала и сиромашна земља буде оаза демократије и слободе говора. 

Уколико протести у Србији не постану инструментализовани, велика је вероватноћа да ће се ускоро завршити. Пар десетина хиљада демонстраната не може представљати опасност по рушење изабране власти, као када је 5. октобра 2000. године на улице Београда изашло скоро милион људи. 

Тероризам као безбедносни проблем треба да забрињава и Србију. Неопходна је боља координација домаћих служби безбедности, као и размена података са суседним и осталим земљама. Што се тиче мигрантске кризе, чини се да је велики талас избеглица у јењавању, као и да је првенствени циљ миграната да се докопају земаља Западне и Северне Европе. Боља контрола на границама и поменута координација служби (уз до сада представљени хумани приступ) би требало да помогне да овај велики европски проблем прође релативно безболно по Србију.

ЛИТЕРАТУРА:

 Др Љубомир Стајић : Основи система безбедности, Правни факултет у Новом Саду, 2008., стр. 85

2http://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/bela_knjiga1.pdf, приступио 05.04.2017. 16:03

 

3http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2015&mm=05&nav_id=99238, приступио 05.04. 2017. 17:46