Да ли је COVID-19 стварна претња глобалном миру и безбедности?

15.04.2020

Свет се суочио са неколико изазова, али живот је био готово рутински, а људи су се навикли на кризе попут оних у Сирији, Ираку, Авганистану, Украјини, Палестини, Кашмиру, Јемену, Мјанмару, Руанди, итд. Али COVID-19 је био толико изненадан, а његово ширење тако брзо, да Свет није био спреман за то.

Потврђени број заражених је достигао 1.803.633 и застрашујућих 110.835 смртних исхода. Кина је прва земља коју је погодио COVID-19, али је контрола успостављена са потврђених 81,907 случајева и 3,336 смртних исхода. У Европи је ситуација готово дошло до врхунца заразе, али је било много жртава. Сједињене државе су најтеже погођена земља са потврђеним бројем од 469.464 случајева а број смртних исхода је 16.711 и још увек зараза није достигала врхунац. (статистике се могу мењати временом)
Рањивост земаља у развоју је озбиљно питање, а пандемија их још увек није страшно погодила. Већина светске популације живи у Азији и Африци. Економски услови, здравствена инфраструктура и објекти су неадекватни у већини земаља у развоју. Сједињене државе, Европа и Кина су богате земље са јаком економијом, одличном здравственом инфраструктуром и довољно ресурса, а опет су суочене са огромним изазовима. Замислите, ако се епидемија прошири на земље у развоју, колико ће то утицати?
Генерални секретар УН, Антонио Гутереш, је рекао да је потребна појачана солидарност ако Свет жели да преброди кризу, коју је назвао "најтежим тестом од оснивања ове организације", а владе се већ боре да реше растућу незапосленост и привредни пад.

Поред смртних исхода, губитка људских живота, економски губитак може бити и штетнији. Социјално дистанцирање нас је присилило да се затвори индустрија, образовне установе, предузећа, итд., а то може довести до економског колапса. Неке земље могу доживети потпуни слом, а неке од богатих држава можда неће успети да одрже status quo.

На почетку затварања, у неким европским земљама и у Америци, паника и страх били су веома приметни. Људи су стварали залихе намирница и прекомерно куповали, што је за последицу имало мањак понуде у односу на потражњу. Забележени су и случајеви свађе и поскупљења. Нарочито у Сједињени државама, људи су куповали пушке и муницију у страху од грађанског рата.
Развијен и цивилизован свет се суочио са питањима мира и безбедности, а шта је са светом у развоју? Избијање заразе би могло бити смртоносније за земље у развоју, биће много више изгубљених живота, а економски губитак ће бити без могућности опоравка. Сиромаштво и глад могу проузроковати више криминала и насиља, што би довело и до већег нарушавања закона и поретка. То може угрозити глобални мир и безбедност.

Генерални секретар УН: “Али, пандемија такође представља значајну претњу одржавању међународног мира и безбедности – што би могло да води повећању социјалних немира и насиљу, а то би у великој мери нарушило нашу способност борбе против болести“, упозорио је, касније наводећи да ће ангажовање Савета безбедности бити од пресудног значаја за ублажавање ових последица. Заиста, сигнал јединства и одлучности Савета безбедности би био значајан у ово време  узнемирености”, рекао је.

Пакистански Премијер, Имран Кан, затражио је од УН и међународне заједнице да заједнички развију колективну стратегију за борбу против пандемије. То је глобално питање, а вирус COVID-19 се већ раширио по свету. Он је забринут јер много више људи може да умре од глади него од вируса. Сједињене државе су за своје грађане издвојиле пакет помоћи у износу од 202 трилиона америчких долара, док Пакистан може својим грађаним понудити само пакет помоћи од осам милијарди америчких долара.

Следећи очекивани циљ вируса су Азија и Африка. Капацитети већине земаља у развоју нису довољни. Ако се глобална заједница не огласи и проактивно им се приближи, катастрофа би могла бити неизмерна. А то води криминалу, тероризму, ратовима, итд., И довешће до озбиљне претње глобалном миру и безбедности.