Идеја Православне геополитике (први део)

08.01.2019

 

“О, кад би народ мој слушао мене, и синови Израељеви ходили путевима мојим!
Који мрзе на Господа били би им покорни, и добри дани њихови били би до вијека;
Најбољом бих пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их”.
(Пс. 80: 13,15,16 )

 

Појам и циљеви Православне политичке теорије

Још одмах, на самом почетку да свежијим историјским примерима утврдимо како човеково безбожје, са последичним себељубивим егоизмом и обожавањем три материјална идола: (поседовање све већих количина материјалних добара, стварање и поседовање све сложенијих материјалних добара независно од реалних животних потреба човека,те “њихово божанство” наука и развој ), представљају основне чиниоце илузије успеха и моћи човека и стварања техничких услова за његово самоуништење. Другим речима, они су кључни фактори све убрзанијег фаталног краја човека и његове заједнице.

Ево, најпре, истинитог разлога, због којег се распао СССР: није се то догодило због некаквих “објективних чиниоца”, већ због тога што су врхушке република у саставу СССР хтеле да контролишу и користе све ресурсе на своји територијама. Пример деловања начела “све за мене” у пракси! Само девет месеци пре распада, већина грађана читавог СССР, гласали су на референдуму да се СССР, као држава, сачува. а само три лидера тадашњих република, Русије, Украјине и Белорусије, пре 26 година, у некој ловачкој вили у Белорусији, донели су одлуку о престанку постојања огромне државе и светске суперсиле, и то наспупрот вољи народа! Епилог је познат, а тешке последице егоизма локалних елита, не трпе само народи из бившег СССР него, због ужаса политике тзв. глобализације, и сви народи света.

Из истих субјективних разлога, али у крвавом вихору, распала се и бивша велика Југославија, а и неке друге вишенационалне државе. Да је тадашње руководство бивше СФРЈ било јединствено, обзиром на велику војну силу те државе и остале домаће и међународне чиниоце, та држава би издржала све спољне притиске и опстала.

Православна теорија и идеологија Глобалне демократије ставља боголиког човека, грађанина света, на неприкосновено, прво и почасно место, друштвеног система вредности. Три материјална идола епохе вандализма и вандализације Православна глобална демократија поставља на последње место система вредности: сав економски развој у свету у функцији је, пре свега, задовољавања основних потреба свих људи на свету, као и извршавања задатака проистеклих из заједничких интереса свих људи, поводом њиховог рођења и суживота на Земљи.

Ослобађањем и слободним исповедањем свих изворних вера у свету, стимулисањем њиховог деловања, као и механизмима солидарности свих људи на социјално-економском подручју, биће дестимулисан развој и дивљање за човечанство погубних страсти себељубивог егоизма и фанатичне гордости, којима смо данас сведоци, а посебно на Западу планете. Поменутим и другим политичко-економским механизмима Православне глобалне демократије онемогућена је концентрација великог материјалног богатства, а последично и физичке силе, у рукама малог броја људи, као што је то данас случај у свету.

Својим духовним и политичко-економским мерама Православна глобална демократија искључује силу и ратове, као начин уређивања спорних питања међу народима, и на сигуран начин преводи људску заједницу из ере вандализма у нову еру цивилизације, одлажући тиме, за неко дуже неодређено време, данас претећи Трећи светски рат.

Јасно је које би се силе у свету енергично супротставиле променама постојећег светског политичко-економског уређења у складу са идеологијом Глобалне демократије. То су оне силе које су у задњих четврт века тако “енергично” порадиле да овај свет доведу на саму ивицу самоуништења. И на глобалном нивоу, и на регионалним нивоима, али и као националне елите - свуда по овом излуделом свету их има! Али и Православна “геополитика” свога “коња” за трку има: уколико господо драга сами и без икакве присиле не уступите место “глобализације” Глобалној демократији, и то оној реалној, а не фиктивној, и ви сами, и овај овакав свет заједно са вама, одвешћете у сигурну пропаст! И само Хришћане нећете моћи да поведете на свој пут без повратка: “ Не бој се мало стадо! Јер би воља Оца вашег да вам да Царство “ ( Лк. 12,32 ). 

 

Објективни разлози за што бржу примену Православне глобалне демократије

Током читаве своје историје Римска империја је филозофију живота заснивала управо на развоју и задовољавању страсти и похота својих поданика. Свако необуздано сладострашће, са изобилним конзумеризмом и начелом “ покори и опљачкај “ ради освајања свих блага овога света, били су сама суштина система “вредности” те Империје. ( Пажљивији читалац одмах ће приметити да су поменуте “вредности”, у свом пуном сјају, “повампирене” и крајем 20. века, ликом и делом Империје залазећег сунца - гордих сукцесора свих права горде Римске империје, јер такви гордељивци, којима “закон лежи у топузу“, никада немају и обавезе, него само права).

Та и таква Империја, почетком 4. века, већ сасвим је била посустала од узалудних напора да победи Дрвени Крст. Тада је врх Империје одлучио да крваве мачеве легиона-ра, са рукама окрвављеним до рамена, коначно врати у корице. Њихови немилосрди господари, црни легиони “човекоубица од искона”, одлучили су да примене другачију, мање крваву, али веома лукаву тактику: да својим верним слугама из Империје са Тибра пруже сва блага овога света и да им остварују све земне и телесне жеље, само да не ступају у борбу против својих похота и страсти, да духовном борбом не “убијају” своје страсти и не замењују их врлинама, и да се уклоне од подвижништва, молитве и уздржања. Одлучили су да им обезбеде најшири могући пут, праву “аутостраду”, којом ће се купајући се у комфору и сластима удобно превозити - право у ад!

И, сада оно најважније! Како питање спасења душа не би постало разлог борбе за охристовљење, и ту је нађено”решење”: својим чедима подариће “цркву”, која ће толико бити слична оној правој, да ће ретко ко међу њима примећивати неку важнију разлику. Једино, тој њиховој “цркви”, глава неће бити Христос него човек, такође “отац”, не Небески него земаљски, али, “ шта знају приглупи људи о нетварним енергијама и њиховом деловању, Промислу и Благодати Божјој... Шта знају о томе да је само Распети на Крсту био безгрешан, док су сви остали људи грешни... Само да буду склоњени од молитве и уздржања, од духовне борбе за очишћење од страсти, освећење и обожење, и они су наши “!
Речено - учињено!

Шеснаест столећа касније, безблагодатни Запад релативно лако је одбацио чак и своју посебну, псеудохришћанску веру, која је спољашњим обредима донекле и личила на право Хришћанство и вратио се у паганство. И то у паганство “својих некрштених европских прадедова...у своје Западно паганство, крвожедно и развратно, без духа и без савести“. (Св. Владика Николај Српски: Изнад Истока и Запада).

И упрво ове речи Господовог Светог Брата пророчког духа откривају сву сложеност задатка Православне “геополитике” да пронађе и понуди реално решење како би ово пропало човечанство преживело: Да се не самоуништи у условима када на до зуба наоружаном Западу,“ крвожедном и развратном, без духа и без савести “, већ одавно дивљају до степена хистеричног фанатизма развиле се грешне страсти и стално урличу бубњеви рата и смрти! А да зло буде још много веће - поданици Империје залазећег сунца, како време одмиче, осећају се све угроженијим: њихова хегемонија у свету, сваким даном, све више слаби, а расте политички утицај, економска и војна моћ конкурентских сила.

Постављају се најмање два основна питања: којим аргументима натерати Запад да приступи промени постојећег система “вредности “, и шта све и како у постојећем систему “ вредности “ променити да би овај тешко рањени свет ипак преживео.  На прво питање одговарамо одмах, а на друго при крају овог прилога. Уверени смо да само два  кључна аргумента могу натерати Запад да прихвати промену система “вредности”, који миленијумима држи овај свет у вандализму и који је свет довео до пропасти: први је инстинкт самоодржања, а други од стране читавог остатка света Западу “сервирано” златно теле.

Хегемонији Запада конкурентске силе треба стално да напомињу да Запад нема нити теоретске шансе да преживи трећи светски рат. Све док се Запад конкретним делима не одрекне примене начела “покори и опљачкај”, њему конкурентске силе треба да јачају своју војну моћ свим расположивим средствима, чак и преко својих могућности. Историја показује, да хедонистички Запад, који  “се мучи само за земни рај” ( Златоусти Владика Николај, исто ) нема никаквих идеала, па је стога и идеал жртве за Империју залазећег сунца до краја раслабњен. Мајка Русија, за ослобођење света од пошасти нацизма, жртвовала је 26 милиона хероја и светих мученика, док су жртве Запада износиле око 350.000. Данас, будући без савести, гнусно лажу тврдећи да су они ослободили свет од злодуха нацизма!

Иако је на Западу савест умртвњена, а разум прелашћен, биолошки инстикт за самоодржање сигурно још постоји. Треба читав Запад стално што детаљније обавештавати шта ће се са њима догодити ако до краја обезуме и крену да Русима и осталом слободном свету бомбама утерују своју демонократију и своје демонске “вредности”! Ово, за сада, средства информисања слободног света, недовољно чине.

Питање “Златног телета “ ћемо детаљније обрадити код представљања Православне политичке теорије и идеологије, како се неби понављали.
Православна политичка теорија и идеологија, помоћу Божјом, треба да послужи као мост за прелазак људске заједнице из ере вандализма, која траје од пада наших Прародитеља до данас, у еру цивилизације, када ће се сва питања међу људима и њиховим облицима удруживања, решавати мирним путем.

Свака друга политичка теорија и идеологија, која не буде полазила од потпуне једнакости свих људи, и њиховог једнаког права на човека достојан и слободан живот, и која у данашњим апокалиптичким условима живота људске заједнице, и духовним и материјалним, буде доказивала било какву предност или морално-историјска права било које заједнице у овом свету пред другима, унапред је осуђена да црним силама овога света, видљивим и невидљивим, послужи као средство за даље “зидање Армагедона” и сигурно самоуништење човечанства; проблем са којим се човечанство суочава у 21. веку је потпуно глобалног карактера, и у његово решење морају да буду укључени сви људи овога света, а не само неке заједнице, па биле оне и светске силе. У условима када још нису постојала апоклиптична средства разарања, било је реално очекивати да мајка Русија ( тада СССР ) “засуче рукаве” и свет ослободи од “троглаве” пошасти зване хитлеризам!

Тада је Империја залазећег сунца код Германа и њихових историјских сателита (сви до једног су данас опет тамо!) лако нашла критичан број неразумних, који су се усудили да прекораче границе руског света. Али, данас је проблем много сложенији. Он је потпуно глобалан и апокалиптичан. Данас пошаст има најмање десет пута више глава и свака може да бљује смртоносну ватру. И у свакој од њих седи по један хитлерчић, правилно “кадриран” од стране потомака кадровика актера 2. светског рата, и спреман да до задњег поданика сахрани свој народ, само да докаже своју оданост “вредностима” потрошачког сладострашћа и цревоугодништва, одн. победи  пост-либералне идеологије дебелог црева и “светле будућности” модерног роба, разчовеченог пост-човека.

Данас отворени отпор глобал-нацифашизму долази опет од стране две државе и два православна народа: Русије и Србије. Од 1999., године, Србији је наметнут проблем оtцепљења Космета, како би била обуздавана у развоју и дисциплинована због непослушности Западу, а ситуација се до данас стално заоштрава. Од 2014.године, Русији је наметнут проблем Украјине, из истих разлога као и проблем Космета Србији, а проблем се као и код Србије буквално свакодневно погоршава. Оба проблема полигони су за тестирање тактике и стратегије Империје залазећег сунца, како ће се у ратним условима понашати њихове колоније у улогама заморчића. Ова тестирања, са повременим разбуктавањем жаришта, трајаће још око пет година, до када се очекује да Империја створи све услове неопходне, по њеној процени, за победу у Армагедону. На упозорење председника Путина да неће имати времена нити да се покају, него ће сви завршити у паклу, одговорни у Империји не дају нити пет пара: два пута у 20. веку успели су да навуку Европу и свет на танак лед, успеће и трећи пут! Они чврсто верују у супериорност свога разума, као и у ефикасност свог историјског језуитског начела: циљ ће оправдати свако средство. Свет су поделили у три стратешке категорије: они, који треба да буду режисери и управљачи процеса преуређења света; они, који ће свим својим силама подкрепити преуређење света, јер искрено и одано припадају западном свету, али им не припада статус управљача света након његовог преуређења; они, са чијих ће територија полетети први (и последњи!) пројектили према прокаженом Истоку, и који ће, сасвим сигурно примити и сву силу одговора са нападнутог Истока.

Запад рачуна, да ће они први, будући најбоље заштићени (зато је и Уједињено Краљевство изашло из ЕУ, јер припада кругу режисера и управљача!) пострадати најмање, и да ће, и након сукоба, без проблема успети да окупе своју “ златну милијарду “. Даље планира да ће они други, лојални заштитници западног система “вредности”, много пострадати у сваком смислу, али ту нема никакве кривице Империје, јер је требало да се рађају нешто западније! А они трећи народи, они који су трпели деценијама своје компрадоре, очекујући светлу будућност у којој ће бити стално “добре воље - јер - им ребра пучу“, они ће углавном “одлетети са вихором“, јер ће све што служи агресији, бити без милости уништено.

Поставља се питање, може ли остварење овог ужасног плана Империје-човекомрзца бити спречено?! Да, може, и то на два начина.

Један од тих је да се мајка Русија, са својом непобедивом децом, опет исправи пред светским злом и да га једном заувек отера у историју. Русија би сигурно победила, али и жртве би биле стравичне, највероватније вишеструко теже него у Другом светском рату. Овај начин решавања проблема је аморалан, јер је деловањем Империје угрожена будућност читавог човечанства, па је и сав његов слободољубиви, човекољубиви и поробљени део дужан да ступи у политичку борбу и изгради бољи и правичнији свет.

Значи, други начин је активирање читавог човекољубивог човечанства у борби за изградњу новог светског уређења, на основама које је поставио Председник Путин у свом обраћању у Валдају, 2016. године, и којег наводимо у даљем тексту. Управо том циљу је и намењен предметни прилог, који представља наш предлог разраде поменутих основа Председника Путина.

Православље, као жива вера, Живога и Истинитога Бога, у стању је да изнедри и човечанству подари реално остварљиву идеологију мира, јер као Црква Живога Бога постоји и живи на овоме свету, али није од овога света. Оно је Небо на земљи, Црква Спаситеља Исуса Христоса, борбена Црква, Која упркос неописивим жртвама приношеним већ скоро два миленијумима, војује да Воља Божја буде “ и на земљи, као што је на Небу“. Будући вера и Црква Бога, Који Је Љубав, Мир, Милост и савршена Правда, те и свака друга Свесавршена Врлина, Источник живота“. Творац Неба и земље и свега видљивог и невидљивог“ и Глава Православља и Цркве Његове - то примена свесветог Учења Његовог на реалност овога света, јасно указује на суштинске узроке, који су овај свет и боголиког човека довели на сам руб самоуништења: опште безбожје, дивљање грешних страсти на Западу достигле степен хистеричног фанатизма и обожавање и служење мамону и материјалним идолима. Овакав “ научни развој од стране здравог разума људског генија “ боголиког човека и круну тварства Божјег поставио је на задње место лествице вредности, а безбожје, задовољавање грешних страсти у свим облицима деструкције, и обожавање бездушне и трулежне материје - на прво! Каква самодеструкција безбожног човека, оруђа у рукама црних човекоубица од искона!

Покушавао је Запад, у другој половини 20. века, да пронађе излаз из “слепе улице” (израз г. Ђулијана Кјезе), у којој се нашао. Значај теорија С. Хантингтона, Ф. Фукујаме и З. Бжежинског, разуме се, није такав, каквим је западном пропагандом био приказиван, а ради планског замајавања света, и навраћања воде на свој млин.

Ови аутори се не баве анализом стварних узрока проблема и противречности у свету већ, не доводећи никако у питање Западне “ вредности “: начело “покори и опљачкај”, безбожје са богоборством, себељубиви егоизам, охолост хегемона, хедо-конзумеризам и слепо обожавање горе поменута три идола вулгарног материјализма - пројектовању будућности човечанства приступају као нешто писменији писари (ћате) западне елите. Зато се из њиховог пера рађају “теорије”, “мухе једнодневнице”, релативне као и све друго што припада тварном духу овога света. Ове теорије ће заблистати, ”попут изложених сунцу празних конзерви на ђубришту“ (фигура једног савремениог дивног атонског Св. Оца), и угасити се, јер их  време брзо превазилази.

Оне су сличне и шареним сунцем обасјаним балонима, појавилим се изнад небодера Менхетна у рано јутро, након “луде ноћи”, и винулим се ка сунцу у сусрет Икаревој судбини. Сви они “чешу уши“  елитним западним мамонистима, како би извукли што више трулежних добара. Према ауторима тих теорија, елита западних мамониста вечито ће владати читавом тварном васељеном. Било тако што ће, будући свише привилегована, засигурно победити у “сукобу цивилизација”, насталом због све мањих количина природних добара, а што је обично оправдање примене начела “покори и опљачкај“, било тако што ће историја бити “забетонирана”, њено даље кретање потпуно блокирано, и на тај начин  очуван статус кво либералне утопије, а што треба разумети као “бетонирање” и вечно трајање Западне хегемоне пљачке над светом, било тако што ће диктатуром западне елите (такозваном глобализацијом) претходно покорен цео свет и геноцидиран за шест милијарди људи, еволуирати у технотрону Империју повампиреног Рима са  послушним, зомбираним поданицима, у лику обезбоженог, обездуховљеног, обезличеног и роботизованог пост-човека.

Тако је то код “лудака”! (израз г. Ђ. Кјезе). Таква безумна писанија настају, јер безбожан човек редовно “прави рачун без крчмара”; јер је у рукама зла и служи свом црном господару, “човекоубици од искона”; јер заборавља да је само Отац Његов Небески Човекољубац, који му никада “неће дати змију, уместо рибе, јер заборавља да је човек без Бога у срцу - без разума у глави, будући у сталној и све већој прелести.

Пре него што пређе на упознавање са Православном политичком теоријом и идеологијом Глобалне демократије, читаоц мора добро да разуме њена духовна и политичка изходишта, обрађена у предходним прилозима, и концизно дорађена у првом делу предметног поглавља.

Посебно смо се, помоћу Божјом, трудили да читаоцу осветлимо објективну нужност смиривања страсти на Западу и постављања бездушних материјалних идола на последње место новог система вредности, као и објективну нужност постављања боголиког човека, код изградње новога система вредности - на прво место - у складу са начелом: Човек изнад свега!                    

Даље, Православна геополитика  писана је уз сталну молитву Господу Богу за помоћ и просветљење, тако да за оно што будете сматрали за добро - СЛАВИМО и благодаримо ГОСПОДА!, а оно што вам се не буде свиђало у целини припишите мени грешном и неуком црву Господовом - и тада ћете корачати у истини! И ти читаоче се помоли Господу за помоћ и просветљење: не само да ти буде јасно оно што пише, већ и много више од тога, јер написано ни издалека није и довољно!