Како се фабрикују процене права и слобода

17.03.2021

Фридом хаус (Freedom House), организација из Сједињених држава, недавно је објавила најновији извештај о стању грађанских права и слобода широм света.

Одмах треба напоменути да аутори овог извештаја слободу разумеју на врло посебан начин. То је преобликована идеја негативне слободе Џон Стјуарт Мила; на пример, слобода од обавеза, од традиције, од вредности, итд., која је, такође, заслужна и за западне појмове мењања пола и културе укидања чији је циљ уништавање наслеђа и кривотворење историје
Фридом хаус дели све земље света у три категорије – слободне, делимично слободне и неслободне. Прошле године, 82 земље су биле слободне, четири мање него 2015., али је број делимично слободних остао непромењен – 59. Број неслободних земаља је сада већи и порастао је од 2015. године, са 50 на 54, 2020. године.

Банално поређење земаља јасно показује да су чињенице погрешно приказане. На пример, Русија, Турска, Казахстан, Кина и Вијетнам сврстане су међу неслободне земље, док су Украјина - у којој се било каква опозиција немилосрдно гуши, Краљевина Мароко - којом управља традиционална институција монарха и развијен, свепрожимајући државни безбедносни систем, Пакистан - који је на мети посебних ограничења у финансијском сектору, па чак и Индија - са својим кастинским системом, који је, у ствари, друштвени апартхејд, и кршењем људских права, која редовно прате бројни амерички медији, све сврстане међу делимично слободне земље.

Међу слободне земље је, рецимо, сврстан Бразил, где Болсонаров режим већ неколико година стеже завртње, затим читава Западна Европа и, наравно, Сједињене државе - “света крава демократије“.

Најслободније земље су Норвешка, Шведска и Финска, које имају 100 од 100 могућих поена. Није далеко ни Естонија, са 94 поена… и њене категорије не-држављана међу домаћим становништвом. Литванија, која упражњава исте мере дискриминације, има 89 поена.

У извештају се наводи да се у 45 земаља примећује смањивање демократских слобода. Међу њима су издвојене Белорусија, Алжир, Хонг Конг, Етиопија, Индија и Венецуела.

У сâмим Сједињеним државама, ниво демократије је опао за 11 поена, са 94 на 83. Аутори извештаја за то криве Трампову администрацију. Они пад повезују са политичком корупцијом и сукобом интереса, недостатком транспарентности владе и строжију имиграциону политику.
Пандемија коронавируса је, такође, утицала на ниво слобода. То се односи на Мађарску, Пољску, Алжир, Египат, Шпанију, Велику Британију, Индију, Кину, Канаду, Аргентину, Бразил, Венецуелу, Колумбију, Иран, Тајланд и Филипине. Истиче се и Ел Салвадор, где је полиција насилно разбијала протесте против затварања становништва.

Ово је, очигледно, била ствар избора, јер је масовне протесте против закључавања, такође, полиција насилно прекидала и у Италији, Немачкој, Холандији и Француској и у бројним другим земљама.

Посебно је упадљив тоталитарни и лицемерни стил извештаја:

”Непријатељи слободе гурају лажни наратив да демократија назадује, јер није у стању да одговори на људске потребе. А, демократија, у ствари, назадује, јер њени најистакнутији примерци не чине довољно да је заштите. Хитно је потребно глобално вођство и солидарност демократских држава. Владе које разумеју вредност демократије, укључујући нову администрацију у Вашингтону, имају одговорност да се удруже како би, радећи у своју корист, унапредиле демократију, да се супротставе њеним противницима и да подрже оне који је бране.“, наводи се у извештају.

Међутим, још од Платонових дана, демократија се сматрала једним од најгорих облика управљања. Најгора је тимократија - олигархија – али, ако разматрамо улогу капитала у америчком изборном процесу, онда је демократски елемент у овој земљи прилично произвољан. Систем гвоздених троуглова, што ће рећи однос између корпорација, лобиста и државних органа, је оно што чини темељ америчке државности. И, шта тачно значи чинити довољно у заштити демократије? Бомбардовање Југославије или напад на Ирак под лажним изговором да је имао оружје за масовно уништавање? Подржавање бруталних диктатура у земљама које се сматрају савезницима, као што је Бахреин, где је смештена Пета флота Сједињених држава и где су, пре десет година, током Арапског пролећа мирни протести насилно угушени?

Извештај се може сматрати пристрасним, чак и према америчким стандардима. Извештај су, на пример, писале две жене – Сара Репучи и Ејми Слиповиц. Те се одмах може тврдити да је родно неуравнотежен. Зашто мушкарци нису били укључени у писање извештаја? Нема ни Црнаца. Да ли је то фер?

Али, ако овакву врсту троловања оставимо по страни и извештај погледамо озбиљно, питање је, да ли очекујемо и колико, да Сједињене државе буду фер?

Отприлике у исто време када је објављен извештај Фридом Хауса, америчка канцеларија директора Националне обавештајне службе је, 11. фебруара, објавила посебан извештај о улози саудијске владе у убиству новинара Џамала Кашогија. Извештај је декласификован 25. фебруара и одмах објављен. У њему се изричито наводи да је престолонаследник Мохаммед бин Салман одобрио операцију хватања и убиства саудијског новинара у Истанбулу, али Сједињене државе против њега нису увеле циљане санкције. На питање новинара током брифинга у америчком Стејт департменту, 26. фебруара, Ентони Блинкен је рекао да је Министарство финансија увело санкције бившем саудијског заменику шефа опште обавештајне службе Ахмаду ал-Асирију. Санкције назване „Кашоги бен“ су, такође, уведене седамдесет шесторици Саудијаца, али против главног кривца нису предузете никакве мере. Против кога су тачно уведене санкције остаје тајна, због које се већ постављају питања у Сједињеним државама.

Није, дакле, важно колико Фридом Хаус пише о неслободним земљама (укључујући Саудијску Арабију), јер то нема апсолутно никакав утицај на америчку спољну политику. Стејт департмент и Бела кућа делују на основу других принципа. Одани вазали могу учинити све, чак и ако то подразумијева етничко чишћење или чињење других злочина против сопственог народа. Али, запажања о другим, “неслободним земљама“, попут Русије, Кине и Ирана, савршена су за то да се повремено прежвакавају у медијима под контролом државе и током владиних брифинга, јер те земље воде политику независно од Сједињених држава. Америчка влада чак плаћа Фридом Хаусу (више од 70% финансијска долази од владе) да обликује јавно мњење у исправном смеру. Иначе, организацијом и управљају бивши владини званичници - њен тренутни председавајући је Мајкл Чертоф, који је био директор Унутрашње  безбедности, између 2005. и 2009. године, а пре тога је био савезни судија. И други високи званичници Фридом Хауса имају сличне биографије. Оваква врста ротација у америчком систему тимократије, што ће рећи систему гвоздених троуглова, осигурава неопходну “објективност“ у погледу права и слобода широм света.

Извор: Oriental Review