Нове интриге “Осовина конформизма”

17.01.2020

Како се гласине о жељи Каледа Мешала о повратку на руководећу позицију у Хамасу шире, вредно је укратко описати нови покушај провокације, како би се забио клин унутар Осовина отпора. Бивши шеф политичког бироа Хамаса, познат је по томе што је дуго живео у Дамаску, будући да је био шеф палестинског покрета, а Сирију је напустио 2011. године, оправдавајући овај корак такозваном "подршком сиријској револуцији". У ствари, Мешал и његов тим, очарани идејама Турске и Катара, намерно су наставили раскид са Техераном, Дамаском и Хезболахом и наивно одлучили да ће нови блок, у облику тадашњег “ихванског” Каира, плус тандем Доха-Анкара, постати нека врста алтернативе.

Време је пролазило и видимо до чега су довеле грешке тадашњих Хамасових вођа (Мешал, Бадран, Ришк, Марзук), а данас палестинска организација активно покушава да исправи грешке дипломатије претходног руководства. Шта сада постиже Мешал говорећи о свом могућем "повратку"? Заправо, све је исто, циљ је да се Хамас одвоји од Ирана, у корист његових катарских (пре свега америчких) шефова. Појава Синвара и Ханијеа на кључним позицијама покрета симболизовала је систематски опоравак односа са Исламском републиком Иран и њеним савезницима (истине ради, треба споменути да се односи између Корпуса Исламске револуционарне гарде и бригаде Ал-Касам никада нису прекидали). Редовни Синварови изрази захвалности Ирану на подршци палестинској ствари, организовању контаката са Сиријцима преко КИРГ и Хезболаха, присуству Ханијеа на сахрани легендарног генерала Солејмана, све то на неки начин показује озбиљан приступ актуелног Хамасовог руководства да обнови свој пређашњи статус међу Осама отпора. Мешал је негативна појава, како у Техерану, тако и у Дамаску. На тај начин полит-технолози из тројке Сједињене државе-Катар-Турска покушавају да предузму нове кораке како би спречили јачање проиранског савеза, покушавајући да убаце клипове под точкове у обнови односа Хамаса и Ирана.

Са своје стране, Мешал је већ успео да укаже на неке “грешке“ које је Хамас наводно починио у периоду после 2007. године у погледу управљања Појасом Газе. Према мишљењу бившег шефа политичког бироа Хамаса, највећи палестински покрет је требало да  контролише  Појас Газе у сарадњи са другим партијама и организацијама и да престане да занемарује секуларни сегмент у палестинском политичком окружењу, заснован само на савезништву са исламским покретима. Зашто Мешал одједном говори о некој “толеранцији“ политичких ривала? Лично, имам утисак да Калед покушава да стекне додатне политичке поене како би се кандидовао за председника ПА или поново покушао да предводи Хамас. А онда би, након што стане на чело било које организације, наставио да спроводи своју антииранску политику, како би удовољио Дохи.

Када је реч о Мешаловим закључцима који се тичу управљања енклавом која је под опсадом, не може, а да се не осети Мешалов скривени напад на круг команданата бригаде Ал-Касам и са њима повезаним политичарима из Хамаса, посредно им наговештавајући да су они били главна сила “диктатуре Хамаса” након 2007. године. У ствари, Мешалова изјава директно одражава регионалну игру проамеричких интрига. Чињеница је да су након успостављања Хамасове власти у Сектору Газе, зли језици палестинску организацију назвали готово другим Хезболахом и стално Хамас означавали као "проирански". Објективно гледано, тако је било. Хамас је до 2011. године био у добрим односима са Техераном и никада то није скривао и није се тогао стидео. Тако, критикујући Хамасову политику у пост-изборном периоду у појасу Газе, Мешал упире прстом према Ирану и Сирији, алудирајући на њихово учешће у "диктатури" бригаде Ал-Касам у Гази. Међутим, исламско-револуционарни приступ у почетној фази након избора 2006. године био је кључан за успех Хамаса у погледу непоколебљивости у супротстављању ционистичкој агресији и успешном исходу у борби против унутрашњих непријатеља (Фатах, такфири). Мешал је о томе некако ћутао. Што се тиче дугогодишњих односа између команданата бригаде Ал-Касам и КИРГ, резултат тих односа је помогао да палестински отпор достигне нови ниво и припадницима Ал-Касам бригаде учврсти статус алтернативне стране у дијалогу у оквиру Оса отпора.