Обојене револуције и култура: Патриотизам против национализма

24.06.2016

Има много тога да се каже о обојеним револуцијама и култури, али ћу се овде задржати на томе како обојене револуције искоришћавају патриотизам, да би се створио рушилачки национализам, али исто тако и на томе како прави патриотизам може да сузбије лажни национализам. На почетку бих издвојио изјаву нашег Председника Путина који је изјавио: “Национализам је мржња према другима, а патриотизам је љубав према отаџбини.” Ако кренемо од овога, све друго постаје смислено.

Ових дана Сједињене државе практикују оно што зовем Пета генерација ратне машинерије, или, стварање оружја од онога за шта се никада није мислило да може бити оружје. На пример, протести и мигранти се користе као ратно оружје, али се то исто догађа и са културом. Сједињене државе су се раније усмеравале на промовисање вредности такозване “западне либералне демократије”, како би створиле сукобе унутар неке културе, где већина гаји традиционалне вредности - ова метода је и даље у широкој употреби. Али, имају и један нови тренд, а то је гајење екстремног национализма у одређеним државама, и искоришћавање створеног анти-системског осећаја међу људима, насталог након година status quo ситуације.

Примена овог тренда се јасно може видети у Украјини, након почетка урбаног тероризма,  међународно познатог као ЕуроМајдан. Сједињене државе су провеле године припремајући такозване невладине организације за ширење идеолошког вируса, који је као оружје употребљен у унапред планирано време, када се сматрало да је најповољнији тренутак за постзиање циљева зацртаних за период након промене режима. Али, постоји и друга страна медаље. У Македонији су провладини протестанти користили патриотизам за супротстављање промени режима, и прилично су успели у томе, без обзира што већина светских медија није извештавала о њиховој победи.

Оно што се може закључити из ова два примера је да је тугаљиви национализам кога производе Сједињене државе у другим земљама, у ствари, рушилачко претварање културе у оружје и користи се за збацивање влада; стварни патриотизам је веома ефикасан у одбрани од Пете генерације ратне машинерије. Посматрајући површно, ове идеологије могу личити једна на другу. Поново ћу подсетити на Путинову изјаву о национализму и патриотизму, јер се на једноставан начин може утврдити кључна разлика: национализам је мржња према другим народима, а патриотизам љубав према отаџбини. Ипак, због бројних сличности и тренутног политичког контекста на многим местима широм света, посебно у Европи, ови стилови размишљања су веома привлачни за велики број могућих регрута.

Сједињене државе, у циљаној држави упосле велики број разних невладиних организација за пропаганду културе као оружја и мутацију одбрамбеног патриотизма у агресивни национализам. Кључна ствар је да се створи привид и да не изгледа као да ове групе финансира неко од споља или да имају било какву подршку са Запада. Зато Сједињене државе спроводе такозвани “seed funding”, или стварање технички “домаће организације”, иако је њихове менаџере обучавао неко ко није из њихове земље, и, иако прихватају наређења од међународних организација, које често служе само као параван обавештајним службама. Да парафразирам познати слоган – оне су националне по форми, а међународне по садржају.

Сједињене државе покушавају да утичу на све врсте организација које представљају било који део националне културе, па их зато има у групама које се боре за заштиту животне средине, за грађанско друштво, политику или било шта друго. Њихов циљ је стварање што шире и обухватније мреже, која се, читава, лако може активирати када се одлучи са започињањем обојене револуције или када се неким “пробним балоном” испитује њена “издржљивост”.

План је окупити што разноврсније групе оних који су спремни за протесте, јер се тако најлакше ствара критична маса, која брзо обухвати власти и уздрма државни апарат. Покретањем много различитих група у исто време, Сједињене државе промовишу “креативни хаос” у оперативној средини и идентификују групе и идеје које би обичним грађанима биле најпривлачније, које би обични грађани могли да подрже током вештачки произведене кризе. На тај начин Сједињене државе временом сазнају у које групе вреди улагати, а које не вреде уложеног новца.

Ако се ради о одбрамбеним мерама које држава промовише у самоодбрани од напада, стратешка ситуација је мало другачија. Најважније што власти могу да ураде је увођење и популаризација патриотског образовања омладине и подсећање грађана на историјску јединственост њихове земље. Овде је важно да се подстакне понос на сопствену земљу, јер то може помоћи да се смање врсте изазова које грађане могу да привуку неком од америчких покрета за свргавање влада. Од практичног значаја је и то да се људи освесте о разним начинима које Сједињене државе користе да заведу и преваре циљану групу људи, како би за њих нехотице и несвесно спроводила њихову политику, преко њихових видљивих организација, а које заиста примају наређења из иностранства, иако је већина, и по вертикали и по хоризонтали организације, потпуно несвесна свега што чини. Даље, све грађане треба подсетити на Други светски рат и ситуацију када је лажни патриотизам коришћен као маска за агресивни национализам.

Али, одговарајућом синергијом државне политике, патриотских невладиних организација и аутентичних покрета цивилног друштва, становништво ће, ваљда, научити да се супротставља америчким триковима са обојеним револуцијама и неће дозволити да се њихов патриотизам претвори у национализам. Ако руски стручњаци могу добро да овладају овим сплетом деловања одбрамбених технологија, од којих се већина већ природно појавила у земљи, а које се могу систематизовати и узорковати, Москва може да постане глобални лидер у супротстављању обојеним револуцијама широм света – може помоћи у образовању студената, стручњака и предводника грађанског друштва својих савезника да савладају ове методе. Најважније је никада не заборавити да патриотизам није национализам, а да национализам није патриотизам и да, кадгод Сједињене државе подржавају нечији национализам, то значи рушење те земље изнутра. Природни патриотизам ће ојачати и омогућити држави да се одупре свим спољним претњама.