Северни ток 2, ЕУ и многополарност

28.11.2019

Крајем октобра 2019. године, Влада Данске је изабрала да се успротиви интересима Вашингтона и дозволила руском Газпрому да гради Северни ток 2 преко њених територијалних вода. Ова промена у ставу се може повезати са променом владе коалиције десног центра (либерални-конзервативци чија је спољна политика у складу са америчким неоконима), коју је заменила садашња владајућа коалиција левог центра, коју чине претежно социјалистичке партије.

Из геополитичке перспективе, изградња овог гасовода, који ће створити директну везу између енергетских ресурса Немачке и Русије и тиме зближити ове две историјски телукратске силе, веома је позитивно. ЕУ зато треба да ојача свој положај у односу на Сједињене државе које, чини се, све више губе утицај међу својим европским савезницима. Ово је, такође, позитиван корак у смеру многополарности и даљег независног и сувереног деловања које ЕУ предузима и у том смислу је за похвалу, све док подстиче добре односе између великих цивилизацијских суседа.

Руски председник Владимир Путин је одлуку похвалио у сличном тону: “Похваљујемо ову одлуку” […] “Данска се показала као одговоран учесник међународне комуникације, бранаћи своје интересе и суверенитет, (као и) интересе њених главних партнера у Европи који су заинтересовани за доставу руских хидро-карбоната.” (Јакобсен, 30. октобар, 2019.)

Даље, уклања Украјину из средишта пажње у смислу стратешки важног учесника који стоји између ЕУ и Русије у енергетској сарадњи. Тако ће ЕУ и Русија моћи да нађу још више заједничких интереса, за разлику од нула америчког интереса у Украјини и вероватно ће моћи да отворе нијансирани дијалог између свих укључених страна. Немачка је истакла да би на Северни ток 2 пристала једино ако би Газпром наставио да испоручује гас преко Украјине (ибид.),што, опет, показује дух добронамерности у погледу проналажења решења за добробит свих.

Сједињене државе су већ неколико пута агресивно одговарале на изгледе енергетске сарадње између ЕУ и Русије. Амерички министар за енергетику, Рик Пери, већ је отворено најавио да они намеравају да санкционишу сва европска предузећа која су укључена у изградњу овог пројекта (Крус: 21. маја 2019). Ова претња се у јулу остварила, када је комитет америчког Сената усвојио нацрт закона, али га још увек није усвојио сâм Сенат. (Јакобсен: 30. октобра 2019.). Да ли овај закон намењен санкционисању искључиво европских фирми укључених у пројекат изградње или Русију, или и европске фирме и Русију, остаје да се види; али чињеница да је ЕУ (посебно Данска) изабрала да дозволи изградњу гасовода упркос овим претњама, веома је позитивна.
Светски поредак заснован на многополарности полако расте и, што је више вакуума који стварају Американци повлачењем из међународних послова, брже ће ојачати цивилизацијски блокови, консолидовати се и сазрети. Изгледа да је и ЕУ на том путу и да ће бити занимљиво пратити кретања у овом правцу у будућности.

___
 
Извори:
 
Jacobsen, Stine. Soldatkin, Vladimir. “North Stream 2 clears major hurdle as Denmark OKs gas pipeline” Reuters Business News. Reuters 30 October 2019. Web. 26 November 2019. https://www.reuters.com/article/us-gazprom-nordstream-2/nord-stream-2-clears-major-hurdle-as-denmark-oks-gas-pipeline-idUSKBN1X91KR
 
Kruse, Simon. “Trump vil kvæle russiske gasdrømme - og tyske protester - med nye sanktioner i Østersøen” Berlingske Internationalt. Berlingske 21 May 2019. Web. 25 May 2019.
 https://www.berlingske.dk/internationalt/trump-vil-kvaele-russiske-gasdroemme-og-tyske-protester-med-nye