Данас је у главном граду Казахстана почео самит Евроазијског економског савеза. Председник Русије Владимир Путин и шефови осталих евроазијских држава – Казахстана, Јерменије, Белорусије и Киргистана - су стигли у Палату независности, где се самит одржава. Овај сусрет је посвећен петогодишњици потписивања Споразума о Евроазијском економском савезу и двадесетпетогодишњици сâме идеје евроазијског удруживања.
Не мора да значи да ће коначан крај цивилизације нужно бити везан за њену неизбежну пропаст.
Нијесам превише писао у последње вријеме али сам прије пар дана написао да свијетом дувају неки нови вјетрови, овог пута источни.
Трибина: Гео-економија, надолазећа економска криза, могући развој и распет, одржана је 15. новембра 2018. године у Галерији прогрес у Београду. На трибини су говорили Пуковник, проф. др. Светозар Радишић и магистар економских теорија / спољнотрговински стручњак, драгош Вучковић.
Трибину је организовало представништво Међународног евроазијског покрета у Србији.
Можда су руско-амерички односи имали шансу док је Обама био на власти и када је у марту 2009. године, државни секретар, Хилари Клинтон, предложила свој смешни „ресет“, док је Медведев био председник Русије, а Путин био на месту премијера.
"Уколико Србија хоће да јој Русија војно помогне, пре свега треба да постоји билатарни споразум о војној помоћи; и Русија је спремна за такву врсту договора”, изјавио је у Београду Леонид Савин, гл
Истинска путовања, стварне пустоловине духа, почињу на Западу, из „земље бунара изгнанства“. То је место налик гробу, тамница мртве пути.
Историју народа чини и неписана историја великих путовања и светских путника; историја која почиње много пре Херодота или Марка Пола, у неолиту или још пре тога, у неко баснословно доба људске врсте.
Најпознатији руски филозоф и геополитичар, Александар Гељевич Дугин, човек за кога се верује да својим идејама утиче на Владимира Путина, боравио је ових дана у Београду, где је дошао на позив декана Факултета за међународну политику и безбедност
Црна Гора прославља једанаест година независности. Упоређујући стање тада и сада, изводи се закључак да смо сада много више зависни од других земља. Све важне ресурсе су преузели странци, док домаћа привреда пропада јер нема никога да је заштити.
© 2019